Програми донација органа широм света

Шпанија

Са највишим стопама донора у свету већ 24 године, Шпанија се сматра златним стандардом за донације органа. У 2015. години са 39,7 донатора на милион, у Шпанији је извршено 4,769 трансплантата. Систем „претпостављене сагласности“, шпански модел сматра све грађане као потенцијалне донаторе, осим ако не одлуче изричито да одбију. Коначну одлуку имају најближи умрлим. Ако породица одбије, органи покојне особе се не узимају. Али пошто је ниво свести о донацији органа у земљи висок, стопа одбијања је ниска, процењена на само 15,3 процената у 2015. години.

У просеку, Шпанија обавља до 13 трансплантата дневно, што значи више од једног трансплантата сваких два сата, наводи се у саопштењу шпанске Националне организације за трансплантацију. Земља је у протеклих 24 године била светски лидер у донирању органа. Њен рекорд у 2015. години са 39,7 донора на милион становника и 4,769 трансплантата.

Друге земље с предвиђеном сагласношћу укључују Француску, Грчку, Норвешку, Шведску, Турску, Хрватску, Словенију.

Иран

Међу муслиманима важи став да је дозвољена трансплантација од живих донора, али не и од мождано мртвих особа. Др Фазел је успео да Имам Хомеини изда фатву да се дозвољава и трансплантација од мождано мртвих особа. Иран има 2500 трансплатација бубрега у току једне године, 700 трансплантација јетре, 100 срца и 16 плућа. Велики број трансплантације бубрега је због великог броја живих донора. Иран је једина земља у свету где је легално купити бубрег. То је је помогло у ефикасном окончању чекања за трансплантацију бубрега од 1999. године.

Особа којој је потребан бубрега упућује се на Асоцијацију за дијализу и трансплантацију болесника која их повезује са потенцијалним донатором. Овим донорима који нису u сродству гарантују се новчана надокнада од око 1.200 долара од владе и додатни износ од примаоца бубрега који се креће од 2.300 до 4.500 долара. Осим тога, донорима се продужава здравствена заштита најмање годину дана и лечење у владиним болницама годинама након тога. Свe трошкови болнице плаћа влада и свако испод 35 година може донирати бубрег.

Израел

Трансплантација органа у Израелу је историјски била ниска у поређењу са другим западним земљама због уобичајеног уверења да је донација органа забрањена према јеврејском праву. Ово се променило са доношењем нових закона о донирању органа у 2008. години. Ако два пацијента имају исту медицинску потребу, приоритет ће имати пацијент који је потписао донорску карту или чији су чланови породице донирали орган. Ова политика је названа „не даје, не добија“. Предност имају и чланови породице регистрованих донатора. Поред тога, закон пружа финансијску надокнаду живим донаторима за здравствене трошкове због донације и губитка радног времена у износу од 5000 долара. Поред тога, живи донори имају здравствено и животно осигурање у трајању од пет година. У првој години примене закона трансплантација органа у земљи је порасла за 60%.

САД

У САД тренутно има 121.678 људи који чекају пресађивање органа за спасавање од којих 100.791 чека трансплантацију бубрега (податак од 01.11.2016.). Средње време чекања за трансплантацију бубрега појединца је 3,6 године и може се разликовати у зависности од здравља, компатибилности и доступности органа. У 2014 у Сједињеним Државама је обављено 17.107 трансплантација бубрега. Од тога 11.570 је дошло од преминулих донора, а 5.537 долази од живих донора. Од живих донора мушког пола је било 2,052 а женског 3,486. Донори су били родитељи 453, деца 772, идентични близанци 7, супружници 1,071. Кадаверични донори су били мушког пола 4,647 и женског 3.114.

У просеку: Преко 3000 нових пацијената се сваког месеца додају на листу чекања бубрега. 13 људи умире сваки дан док чека на пресађивање бубрега за живот. Сваких 14 минута неко се додаје на листу трансплантација бубрега. У 2014, 4.761 пацијената је умрло док су чекали трансплантацију бубрега. 3.668 људи су постали сувише болесни за трансплантацију бубрега. Већина државних закона такође има одредбу да државним службеницима обезбеђује плаћено одсуство ако се добровољно пријављују као живи донатори, а 19 држава пружа пореске олакшице за донирање органа.

Јапан

Године 2001. извршено је укупно 705 трансплантата, укључујући 554 од живих донатора и 151 од умрлих донатора. Број се постепено повећао и достигао је 1000 у 2006. години и 1500 у 2011. години. После тога је извршено око 1600 трансплантација сваке године, а 1661 трансплантација је обављено у 2015. години, што је највећи број до сада. Док је број трансплантација живих донора порастао, број кадаверичних донора се није променио од 2001. године

Кина

Трансплантација органа у Кини се одвија од 1960. године и један је од највећих програма трансплантације органа на свету, који је на годишњем нивоу достигао преко 13.000 трансплантата. У Кини су узимани органи од особа које су осуђене на смрт. У августу 2009. године је објављено да је око 65% трансплантираних органа и даље од затвореника за извршење смртне казне.

Бразил

Бразил је покушао да примени модел претпостављене сагласности за донацију органа 1997. године али је закон укинут 8 година касније. Иницијатива се суочила са великом критиком и неповерењем од стране јавности. Људи су се плашили да ће њихови органи бити узети пре него што буду проглашени мождано мртвима. Тренутна стопа донације је 16 на милион људи.