Politika je 28.3.2016. objavila tekst predsednika našeg Saveza:
Поштовани,
болесници на хроничном третману дијализом имају бројне проблеме. Овде ћемо изнети један проблем који може да се реши и лако и брзо.
У Европи је третман дијализом углавном само прелазна фаза од престанка рада бубрега до трансплантације. Код нас је врло мали број трансплантација (15 до 20 пута мање него у Европи) и зато је третман дијализом практично трајно решење.
Код нас је правилником било регулисано да је бикарбонатна хемодијализа била најмање 50%, боља, високоефиканса је била ограничена на највише 30%, а најбоља, хемодијафилтрација (ХДФ) највише 20% од укупног број дијализа.
Цене бикарнонатне и високоефикасне хемодијализе су врло сличне, а разлика у квалитету је велика. Зато смо успели да се правилник промени и да бикарбонатна хемодијализа буде најмање 10%, боља, високоефиканса је ограничена на највише 70% укупних третмана. Нисмо успели да променимо проценат за најбољу хемодијафилтрацију (ХДФ).
У тендерској документацији за третман болесника ван мреже здравствених установа фирма Fresenius medical Care је понудила потпуно исту цену за високоефикасну и хемодијафилтрацију што говори да су разлике у цени између та два типа третмана минималне.
Зато се залажемо да се укине ограничење од 20% за хемодијафилтрацију (ХДФ). Најбоље би било да се проценти потпуно избаце из Правилника и да се све остави доктору који би одредио тип дијализе који је најбољи за сваког болесника појединачно. То не би изазвало додатне трошкове, а знатно би побољшало квалитет лечења, смањило смртност болесника на третману хемодијализом, знатно побољшало квалитет живота болесника и знатно смањило трошкове лечења компликација.
Понављам да не би требало да се упоређујемо са земљама у којима је дијализа прелазна метода до трансплантације. Ако се на некога угледамо онда би то требало да буде Јапан који има убедљиво најмању смртност, највећи квалитет живота, најмање компликација на третману хемодијализом.
С поштовањем,
прим др Љубинко Тодоровић
председник Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије
Mr Kosta Velimirović je podržao taj tekst. To je objavljeno 2.4.2016. godine:
Бирократска баријера за хемодијафилтрацију
У „Политици“ од 28. марта 2015. године, у вашој цењеној рубрици „Међу нама“, објављен је прилог прим. др Љубинка Тодоровића о неопходној промени Правилника о дијализи. У врло прецизном и тачном тексту др Тодоровић износи податак даје Правилником Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) дозвољени проценат пацијената који се лече најбољом хемодијафилтрацијом највише 20 процената. Ових 20 процената односи се само на пацијенте који се лече у болницама, јер болесници који се лече у кућној дијализи практично сви имају висококвалитетну хемодијафилтрацију(хемодијафилтрација је преко 35 процената ефикаснија од класичне бикарбонатне дијализе). Доктор Тодоровић је изнео и поуздан податак да је цена бикарбонатне дијализе и хемодијафилтрације изједначена.
На састанку у РФЗО (19. фебруар 2014), у чијем раду су учествовали чланови Републичке стручне комисије, представник Удружења бубрежних болесника, представник Савеза бубрежних инвалида и представници РФЗО, писац ових редова изнео је предлог- захтев за повећање лимита од 20 процената за хемодијафилтрацију. Угледни, са високим стручним и научним звањима, чланови Републичке стручне комисије (из само њима знаних разлога) били су против. Наравно предлог- захтев није прихваћен мада је, тада као и данас, фигурисао тачан податак да су цене хемодијафилтрације и бикарбонатне дијализе изједначене уз неспорну добробит за пацијенте (смањене ком-
пликације, очување радне способности, смањено трошење медикамената, припрема за трансплантацију итд.).
На ВМА (која је и пионир) лечење хемодијафилтрацијом има дугу традицију.Од 2000. до 2008. године практично сви пацијенти имали су високо квалитетну хемодијафилтрацију. Ступањем на снагу овог „несрећног правилника“ др Љубиши Вељанчићу, начелнику дијализе ВМА и његовом тиму, постављена су ограничења успешног лечења пацијената. Може врло стручна екипа др Вељанчића да се труди колико хоће, ипак се мора уклопити у бирократски правилник и неким пацијентима ускратити адекватну терапију због „фамозних“ процената. Изузетно је добар предлог др Тодоровића за промену правилника, који предвиђа да се проценти потпуно избаце из правилника и да се све остави доктору који би одредио тип дијализе адекватан сваком пацијенту. Предложеном променом правилника смањила би се смртност пацијената, побољшао квалитет живота болесника, смањиле компликације, а трошкови лечења по пацијенту остали би исти.
Мр Коста Велимировић,
дипл. инж, Београд
