Magnezijum kod bubrežnih bolesnika

Prenosimo tekst prof dr Sanje Simić Ogrizović u ime Udruženja nefrologa Srbije po pitanju magnezijuma:

 

Поштовани,
У вези вашег дописа и забринутости око концентрације магнезијума у течности за дијализу :
У литератури су само јасно дефинисани штетни ефекти хипомагнеземије а има доста података о повољном дејству повишеног магнезијума у у крви.
а. Магнезијум смањује ниво паратхормона.
б. Магнезијум омогућава смањење обољевања од кардиоваскуларних болести код болесника на хемодијализи тако што смањује стварање калцификација на артеријама.
ц. Повишен магнезијум у крви је повезан са мањим бројем хипотензивних епизода и колапса током дијализе.
д. Болесници који имају повишен магнезијум имају ређе главобољу после дијализе.
е. Постоји више студија које указују на дуже преживљавање болесника који имају повишенмагнезијум у односу на групу болесника који имају нормалан магнезијум у крви.
ф. Концентрација магнезијума у крви до 1,5 ммол се ретко клинички испољава и практично не даје никакве тегобе а за токсичне концентрације се сматрају вредности значајно веће изнад 2 ммол/л.
г. Магнезијум може имати и нежељена дејства у смислу смањења минерализације костију и требало би га држати у што нижим концентрацијама код болесника који имају поједине врсте
реналне остеодистрофије где није индиковано смањење паратиреоидног хормона.
У закључку: не постоје у овом моменту одговарајуће јасне препоруке о пожељним концентрацијама магнезијума у крви болесника које се налазе на хроничном програм лечења хемодијализама имајући у виду да повишене вредности повољно делују (као у случају паратхормона за који је пожељно да буде 2-9 пута виши од нормалних вредности) а и ниво доказа у споменутим студијама је слаб.
Дакле, није јасно дефинисана граница пожељно и нежељено виших концентрација магнезијума у крви болесника који се налазе на хроничном програм лечења хемодијализама. То се у овом тренутку мора одређивати на основу клиничког праћења сваког појединачног болесника.
Сматрамо да је потребна индивидуализација лечења што би омогућила набавка течности за дијализу са концентрацијом магнезијума 0,5 ммол/л, и 1,0 ммол/л. Одлуку о примени алтернативних концентрација магнезијума би требао да доноси лекар који лечи болеснике у центрима за дијализу у Србији.
У име Удружења нефролога Србије

Проф др С.Симић Огризовић, председник

У Београду 07.07.2015.

Ostavite odgovor

sobirs © 2014